Čovek je otišao u hotel i otišao da se prijavi na recepciji. Žena sa recepcije mu je dala njegov ključ i rekla mu da na putu do njegove sobe postoje vrata bez broja koja su zaključana i da nikome nije dozvoljeno da ulazi, a da posebno ne bi trebalo ni u kom slučaju da gleda u sobu. Pratio je njene instrukcije i otišao pravo u sobu i pravo u krevet.
Sledeće večeri nije mogao da odagna radoznalost zbog sobe bez broja na vratima. Odšetao je niz hodnik do vrata i isprobao kvaku. Bilo je zaključano, naravno. Sagao se i pogledao kroz ključaonicu. Hladan vazduh je prošao kroz nju, hladeći mu oko. Video je hotelsku sobu, kao što je njegova i u jednom ćošku je bila žena čija je koža bila potpuno bela. Glava joj je bila naslonjena na zid, okrenuta u suprotnom smeru od vrata. Zbunjeno je zurio neko vreme. Skoro pa je pokucao na vrata, iz radoznalosti, ali je rešio da to ne uradi.
Ta odluka mu je spasila život. Udaljio se od sobe i vratio se u svoju. Sledećeg dana vratio se do sobe i pogledao kroz ključaonicu. Ovoga puta, sve što je video je bilo crvenilo. Nije mogao ništa da vidi osim guste crvene boje koja se nije pomerala. Možda je žena iz sobe znala da je špiunirao dan pre i blokirala je ključaonicu nečim crvenim.
Tada je odlučio da se konsultuje sa ženom sa recepcije za više informacija. Uzdahnula je i rekla: "Da li ste pogledali kroz ključaonicu?" Rekao je da jeste i odgovorila je: "Pa, mogu i da vam kažem priču. Pre mnogo vremena, čovek je ubio svoju ženu u toj sobi, i njen duh je ostao tamo. Ali taj par ljudi nisu bili obični ljudi. Bili su potpuno beli, osim očiju, koje su bile crvene".
Uto Okt 02, 2012 2:33 am
